У СРЦУ СНОВА


У срцу снова ходим,

призоре невиђене

видим…

У рукама ми мирује

птица без имена, гледа

ме очима дугиних боја

загонетно…

Прхну она из руку мојих,

остаде ми само перо њено…

У воду кристалну зарањам,

лепотом њеном се опијам…

Љубичица мирише ми као

нектар богова…

Сунце и Месец наздрављају

чашама пуним искричавих

звезда…