БЕСКРАЈ
Време тече полако,
тихо, као широка река.
Поглед ми блуди у плаве даљинe...
Облаци путују преко плаве
небеске аутостраде налик
на јастуке пуне снова.
Затварам очи, бесконачан мир
ми испуњава душу.
Осмех ми је на уснама,
залепљен лепком среће.
Време тече полако, тихо,
као широка река.
Отварам очи, изнад мене се
просуле звезде. Тонем у њих
као у мајчин загрљај. Враћам се
невољно док у мени царује
звезда бескрај...
ПОТРАЖИ МЕ...
Потражи ме у ветра шапату
и хуку мора...
Потражи ме у лишћа дрхтају
и одсјају сунца на води језерској.
Потражи ме у пустињи тихој и
самотној и у граду пустом, у
времену изгубљеном,
старом и рушевном...
Потражи ме у граду новом, тек
умивеном зором злаћаном...
Потражи ме на лицима
људским и очима њиховим...
Потражи ме у очима дечјим,
невиним као зора тек рођена.
Потражи ме у излога одразу,
можда тамо сам скривена...
Потражи ме у мирису цвета
нежног, у мирису траве покошене
тек...
Потражи ме у авиона трагу на
своду небеском, у тишини
свемирског бескраја...
Потражи ме у капи воде, у
киши, у муње бљеску, у
грома тутњави, у дуге бојама,
у водопаду белом...
Потражи ме тамо где била
нисам, потражи ме тамо
где бити желим...
Потражи ме у сновима недосањањим,
у очима једнорога белог...
Потражи ме у књизи непрочитаној,
у речи свакој недореченој...
Потражи ме добро и можда
наћи ћеш ме у срцу свом...
