ПЕСАК И МОРЕ
По песку морском ситном
ходим, звезде бројим.
Тихо таласи морски грме
преко ногу мојих, причајући
ми причу без краја и почетка...
Свиће зора румена, ватра гори
на врховима таласа бескрајних.
Ходим даље преко песка топлог,
питајући се где ме воде путеви
овог прелепог дана, тек рођеног...
Стајем, дубоко удишем и издишем
живота мирис...
Смешак среће ми је на уснама, мир
и срећа царују душом мојом...
Ходам даље и све даље док град
каменити не искрсне у свој својој
лепоти и древности...
Улазим у њега и улицама његовим
корачам полако, упијајући мирисе,
звуке и укусе његове, слушам гласове
што као музика теку поред ушију мојих...
Излазим на шеталиште, умор ми већ
кола венама; наилазим на ресторан
мали, седам на сто што на море гледа,
конобар ми доноси чашу лимунаде
ледене, отпијам дуг гутљај са задовољством
дубоким као васељена...
Ево, прилази драги мој са осмехом анђела
и седа испред мене, за руку ме узима, очи
тиркиза боје му шапућу две речи, мени
најдраже: волим те...
