ПРОЛЕЋНО ЈУТРО
На ливади сам зеленој,
пролећној, цвеће шарено
поглед ми милује...
Јутарње златно сунце греје
ме, небо плаво пружа се изнад
без краја, орао сури кличе
своју песму слободе...
Лептири лете око мене, шарени,
сјајни, радости пуни...
Осећам како сокови биљака
младих и старих и дрвећа древних
се буде лагано...
Река у даљини бучно, набујала од
снегова зимских, прича о лепоти
света и живота...
У СРЦУ СНОВА
У срцу снова ходим,
призоре невиђене
видим…
У рукама ми мирује
птица без имена, гледа
ме очима дугиних боја
загонетно…
Прхну она из руку мојих,
остаде ми само перо њено…
У воду кристалну зарањам,
лепотом њеном се опијам…
Љубичица мирише ми као
нектар богова…
Сунце и Месец наздрављају
чашама пуним искричавих
звезда…
ПУТОВАЊА
Идем низ сиви друм,
бела линија на средини
ме ошамућује до бола.
Сунце и Месец се смењују
у свој својој слави, радост
путовања ми кола кроз вене
бескрајно.
Свако место у које стигнем
оставља вечити траг у мојој души.
Свет је око мене покрет и промена у трену,
никада исти није...
КАМЕН И ЗВЕЗДЕ
Док држим камен у руци
стојећи на плажи пешчаној,
слушам његову душу како ми
говори тајне Земље и свемира.
Душа ми је уплетена у искре
залазећег сунца на површини
мора, путуjући на сам крај
обзорја...
Брзо се мрак спушта, звезде
бљескају у очима мојим, горећи
пламеном бескрајним, месец
показује своје лице загонетно,
зора долази кличући свој громки
поздрав, мени малој као мрав у
огромној васељени…
БЕСКРАЈ
Време тече полако,
тихо, као широка река.
Поглед ми блуди у плаве даљинe...
Облаци путују преко плаве
небеске аутостраде налик
на јастуке пуне снова.
Затварам очи, бесконачан мир
ми испуњава душу.
Осмех ми је на уснама,
залепљен лепком среће.
Време тече полако, тихо,
као широка река.
Отварам очи, изнад мене се
просуле звезде. Тонем у њих
као у мајчин загрљај. Враћам се
невољно док у мени царује
звезда бескрај...
ПОТРАЖИ МЕ...
Потражи ме у ветра шапату
и хуку мора...
Потражи ме у лишћа дрхтају
и одсјају сунца на води језерској.
Потражи ме у пустињи тихој и
самотној и у граду пустом, у
времену изгубљеном,
старом и рушевном...
Потражи ме у граду новом, тек
умивеном зором злаћаном...
Потражи ме на лицима
људским и очима њиховим...
Потражи ме у очима дечјим,
невиним као зора тек рођена.
Потражи ме у излога одразу,
можда тамо сам скривена...
Потражи ме у мирису цвета
нежног, у мирису траве покошене
тек...
Потражи ме у авиона трагу на
своду небеском, у тишини
свемирског бескраја...
Потражи ме у капи воде, у
киши, у муње бљеску, у
грома тутњави, у дуге бојама,
у водопаду белом...
Потражи ме тамо где била
нисам, потражи ме тамо
где бити желим...
Потражи ме у сновима недосањањим,
у очима једнорога белог...
Потражи ме у књизи непрочитаној,
у речи свакој недореченој...
Потражи ме добро и можда
наћи ћеш ме у срцу свом...
