Probudim se jutros i još u krevetu smišljam kako li ću zeznuti nekog dragog.
I setim se: kobagagi ću prodati moj komp, hihi.
Rekli su mi: Jesi ti normalna?!
A ja onda k'o iz topa: aprilili!
Pa zar nije danas divan dan?
E, sad čekam ko će da me zezne...
Jeste kratka priča, ali sve što je kratko, to je i slatko.
БЕСКРАЈ
Време тече полако,
тихо, као широка река.
Поглед ми блуди у плаве
даљинe...
Облаци путују преко плаве
небеске аутостраде налик
на јастуке пуне снова.
Затварам очи, бесконачан
мир ми испуњава душу.
Осмех ми је на уснама,
залепљен лепком среће.
Време тече полако, тихо,
као широка река.
Отварам очи, изнад мене се
просуле звезде. Тонем у њих
као у мајчин загрљај. Враћам се
невољно док у мени царује звезда
бескрај...
